Izveštaj Dokumente ukazuje na pad broja krivičnih postupaka za ratne zločine u Hrvatskoj — 33 postupka u fazi rasprave u 2025. godini, nasuprot 54 u 2024. Većina okrivljenih su pripadnici srpskih paravojnih i parapolicijskih formacija, dok nema nijednog aktivnog postupka za zločine u "Oluji" i "Bljesku". Dokumenta i pravni stručnjaci upozoravaju na manjak kapaciteta županijskih tužilaštava i dugogodišnju pravnu prazninu u mnogim predmetima.
Srpske žrtve čekaju pravdu: U Hrvatskoj nema aktivnih procesa za zločine iz „Oluje“ i „Bljeska“
Izveštaj organizacije Dokumenta — Centar za suočavanje s prošlošću upozorava na pad efikasnosti procesuiranja ratnih zločina u Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj uniji, sa posebno problematičnim stanjem kada su u pitanju zločini nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima.
Glavni nalazi izveštaja
Dokumenta je evidentirala 33 krivična postupka u fazi rasprave u 2025. godini, koji su u nadležnosti županijskih sudova, protiv ukupno 91 okrivljenog. Za poređenje: 2024. je zabeleženo 54 postupka, 2023. — 64, a 2022. — 61 postupak.
Od 91 okrivljenog u postupcima vođenim tokom 2025. godine, 87 su bili pripadnici srpskih paravojnih i parapolicijskih formacija. Među preostalim okrivljenima nalaze se tri pripadnika Hrvatske vojske i jedan pripadnik Hrvatskog veća odbrane (HVO).
Nema procesa za zločine tokom „Oluje“ i „Bljeska“
Izveštaj i pravne analize konstatuju da trenutno ne postoji nijedan aktivan postupak koji bi se odnosio na zločine počinjene tokom vojnih operacija „Oluja“ i „Bljesak“. Dokumenta i pravne stručnjake posebno zabrinjava dugogodišnja pravna praznina u kojoj mnogi predmeti stoje nerazrešeni.
„Broj postupaka je u padu. Evidentirali smo 33 krivična postupka u fazi rasprave…“, rekla je šefica Dokumente Vesna Teršelič na konferenciji za medije prilikom predstavljanja Izveštaja o monitoringu krivičnih postupaka za ratne zločine za 2025. godinu.
„Danas, nažalost, nemamo nijedan aktivan postupak koji bi se vodio za zločine počinjene u Oluji i Bljesku… svi u Hrvatskoj znamo da se dogodilo, samo neki pred tim spuštaju glavu“, izjavila je Veselinka Kastratović iz Centra za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek.
Uzroci i preporuke
Teršelič ističe da u DORH-u, policiji, sudovima i Ministarstvu hrvatskih branitelja postoje časni i motivisani profesionalci, ali da županijskim državnim tužilaštvima nedostaju kapaciteti za istrage nerešenih predmeta ratnih zločina. Dokumenta preporučuje jačanje stručnih kapaciteta tužilaštava, bržu koordinaciju institucija i veću transparentnost u radu na predmetima ratnih zločina.
Izvori: Izveštaj Dokumente — Centar za suočavanje s prošlošću; Hina.
Situacija ima široke implikacije na regionalnu stabilnost i poverenje žrtava u pravosudni sistem. Dugoročno rešenje zahteva političku volju, resurse i nezavisne mehanizme za transparentno praćenje i procesuiranje ratnih zločina.
Pomozite nam da budemo bolji.
