Nova studija Univerziteta McGill pokazuje da sedenje uspravno može blago poboljšati raspoloženje i donošenje odluka. Skoro 200 učesnika radilo je zadatak rizika na tabletu postavljenom tako da podstiče različite položaje. Oni koji su sedeli uspravno preuzimali su efikasnije rizike i prijavili više osećanja ponosa, dok su istraživači koristili video‑merenje ugla vrata za verifikaciju položaja. Efekti su opisani kao umereni i primetni u laboratorijskim uslovima.
Da Li Način Sedenja Menja Raspoloženje i Donošenje Odluka? — Studija McGill‑a
(Photo by Edmond Dantès via Pexels)
Sedenje uspravno može blago poboljšati raspoloženje i kognitivnu oštrinu, pokazuje novo istraživanje tima sa Univerziteta McGill u Montrealu. Istraživanje sugeriše da položaj tela utiče na emocije i način donošenja odluka — ali efekti su umereni i vidljivi u laboratorijskim uslovima.
(Photo by Pavel Danilyuk via Pexels)
Kako je istraživanje sprovedeno
Autori, među kojima su vodeći istraživač Jorge Armony i koautor Soren Wainio‑Theberge, regrutovali su skoro 200 studenata i zaposlenih sa univerziteta. Nakon početnih provera na računaru, učesnici su dobili zadatak koji je trebalo da deluje kao test mobilne aplikacije i radili su ga na tabletu postavljenom tako da podstiče različite položaje sedenja:
(Photo by Alfredo Lau-Tam via Pexels)
- Tablet na stalku i podesivom stolu — podsticaj za uspravno sedenje.
- Tablet položen ravno i niže postavljen sto — podsticaj za pogrbljeno sedenje.
Rezultati
Učesnici su igrali zadatak rizika (naduvavanje virtuelnog balona radi nagrada, s rizikom od pucanja). Oni koji su sedeli uspravno preuzimali su veće, ali efikasnije rizike i obično osvajali veće nagrade, što sugeriše poboljšano donošenje odluka, a ne impulsivnost. Takođe su prijavljivali značajno više osećanja ponosa — emocije povezane sa pozitivnim raspoloženjem.
(Photo by Andrea Piacquadio via Pexels)
Metodološke prednosti i ograničenja
Istraživači su namerno neizravno uticali na položaj (podešavanjem opreme) kako bi izbegli pristrasnost vezanu za očekivanja učesnika — većina nije bila svesna manipulacije. Dodatno, tim je koristio video softver za merenje ugla vrata kao objektivnu proveru položaja, što je korak napred u odnosu na ranije studije.
Ipak, autori naglašavaju da su efekti "umereni" i primetni u kontrolisanim, laboratorijskim uslovima, te ne znače da promena položaja samostalno može dramatično promeniti nečiji život.
Šta to znači za svakodnevni život?
Rezultati otvaraju zanimljiva pitanja o tome kako svakodnevni aspekti okruženja — kao što je ergonomija radnog mesta ili način postavljanja uređaja — mogu suptilno uticati na raspoloženje i ponašanje. Autori pozivaju na dodatna istraživanja u realnim uslovima kako bi se procenili dugoročni i praktični učinci.
Studija je objavljena u British Journal of Psychology.
Pomozite nam da budemo bolji.
