Globalno zagrevanje pojačava ekstremne vremenske pojave, ali njihov uticaj na broj poginulih nije uniforman. Podaci EM-DAT-a pokazuju više od 2,3 miliona smrtnih slučajeva od 1970. do 2025., dok je broj žrtava u poslednjoj dekadi pao u odnosu na prethodnu. Toplotni talasi postaju posebno opasni, a zemlje s nižim prihodima ostaju najranjivije. Bolja infrastruktura i sistemi ranog upozorenja smanjuju smrtnost, ali postoji ograničenje njihove efikasnosti ako se ekstremi ređaju.
Klimatske promene pojačavaju katastrofe — zašto broj poginulih ne raste jednostavno?
Climate scientists say that human-driven global warming is bringing hotter summers, worse droughts, fiercer wildfires and other destructive weather events (Raul BRAVO)(Raul BRAVO/AFP/AFP)
Klimatske promene dovode do intenzivnijih talasa vrućina, požara, poplava i tropskih oluja. Ipak, odnos između češćih i jačih ekstremnih događaja i broja smrtnih slučajeva nije linearan: dok je ukupna smrtnost u padu u nekim kategorijama, rizik raste u drugim oblastima i regionima.
Ključni podaci
Analiza baze EM-DAT (CRED) koju je objavio AFP pokazuje da je između 1970. i 2025. više od 2,3 miliona ljudi izgubilo život u vremenski povezanih katastrofama. U periodu 2015–2025 registrovano je 305.156 smrtnih slučajeva, što je manje nego u prethodnoj dekadi (354.428).
Toplotni talasi: „tihi ubica“
Toplotni talasi su posebno opasni jer njihov puni uticaj na smrtnost često postane vidljiv mesecima nakon događaja. Prema EM-DAT-u, zabeleženo je gotovo 61.800 smrtnih slučajeva u 2022., oko 48.000 u 2023. i 66.825 u 2024. godini, ali su ti brojevi podložni podcenjivanju i kašnjenjima u prijavljivanju. Lancet Countdown procenjuje da je globalna smrtnost povezana sa toplotom iznosila prosečno 546.000 smrtnih slučajeva godišnje u periodu 2012–2021 (porast od 63% u odnosu na 1990–1999).
„Nije zato što događaji nisu postali opasniji. Već smo postali mnogo bolji u suočavanju s njima,“ rekao je Marina Romanello iz Lancet Countdowna.
Pad smrtnih slučajeva kod poplava i oluja — ali opasnost ostaje
Zahvaljujući sistemima ranog upozoravanja, boljoj infrastrukturi i strožim građevinskim standardima, smrtnost od poplava i oluja je opala: poplave su usmrtile 55.423 ljudi u periodu 2015–2025 (prethodno 66.043), dok su oluje u istom periodu uzrokovale 36.652 smrtna slučaja (prethodno 184.237).
Međutim, pojedinačne katastrofe mogu značajno promeniti statistiku jedne godine. Munich Re je izvestio da su smrtni slučajevi od poplava, oluja, šumskih požara i zemljotresa porasli na 17.200 u poslednjoj godini (u poređenju s 11.000 prethodne), ali ta cifra je ispod desetogodišnjeg i tridesetogodišnjeg proseka kada se uključe i drugi ekstremi.
Regionalne razlike i ranjivost
U zemljama s nižim prihodima ljudi su i dalje znatno ugroženiji — slabija infrastruktura, manjak resursa za evakuaciju i sporiji oporavak povećavaju smrtnost. Stručnjaci upozoravaju da čak i najbolje mere zaštite imaju granice kada se ekstremi ređaju i ne ostavljaju dovoljno vremena za oporavak između događaja.
Neizvesnosti u podacima
Podaci o smrtima povezanima s klimom imaju ograničenja: prijavljivanje varira po državama, postoji kašnjenje u evidentiranju, a indirektne posledice (npr. pogoršanje hroničnih bolesti zbog toplotnih talasa) često nisu pravilno pripisane ekstremnim temperaturama.
Šta to znači za budućnost
Činjenica je da su ekstremni vremenski događaji postali učestaliji i intenzivniji. Dok unapređenja u pripravnosti i infrastrukturi spašavaju živote, važno je pojačati globalne strategije prilagođavanja i smanjenja rizika — posebno u najslabije zaštićenim regionima — da bi se umanjile ljudske žrtve u narednim decenijama.
Izvori: EM-DAT (CRED), Lancet Countdown, Copernicus, Munich Re, AFP.
Pomozite nam da budemo bolji.
