Institut "Dr Milan Jovanović Batut" beleži 41.472 novoobolela i 20.314 smrtnih slučajeva od raka u Srbiji tokom 2024. Najčešći su tumori pluća i bronha, kolorektalni tumori, dojke i prostate, a muškarci obolevaju i umiru češće od žena. Stručnjaci pozivaju na nacionalni skrining za pluća, zabranu pušenja i jačanje prevencije; pacijenti polažu nadu i u personalizovane mRNA terapije, čija je primena u razvoju.
Alarmantni Podaci: 41.472 Novoobolela i 20.314 Preminulih Od Raka U Srbiji (2024) — Poziv Na Nacionalni Program Prevencije
Getty © picture alliance / Contributor
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je podatke po kojima je u Srbiji tokom 2024. registrovano 41.472 novoobolela od karcinoma, dok je 20.314 pacijenata preminulo od te bolesti — što je za 61 smrt više u odnosu na 2023. godinu (20.253).
Koji Tumori Najčešće Odnose Živote
Najčešće dijagnostikovani i najčešći uzroci smrtnosti su karcinom pluća i bronha, zatim karcinom debelog creva i rektuma, karcinom dojke i karcinom prostate. Statistika pokazuje da su muškarci u 2024. učestalije obolevali i češće umirali: dijagnozu je dobilo 21.793 muškarca i 19.679 žena, dok je umrlo 10.967 muškaraca i 9.347 žena.
Regionalna Raspodela
Zbog koncentracije stanovništva najviše novoobolelih registrovano je u beogradskom regionu — 4.981 muškarac i 4.904 žene. Slede Južnobačka oblast i druge veće teritorije, što ukazuje na povezanost broja novoobolelih sa demografskom koncentracijom i dostupnošću dijagnostike.
Prevencija, Skrining I Faktor Rizika
Prim. dr Goran Stojanović, rukovodilac Klinike za pulmološku onkologiju u Sremskoj Kamenici, ističe da ga učestalost karcinoma pluća ne iznenađuje s obzirom na visok procenat pušača u Srbiji. Kao ključne mere prevencije navodi zabranu pušenja i uvođenje nacionalnog skrining programa za otkrivanje karcinoma pluća.
„Skrining program je uveden u Vojvodini, dok se u Beogradu sprovodi samo pilot projekat. Pregledi se rade niskodoznim CT-om, a kandidati su pušači stariji od 50 godina sa dugim stažom pušenja, ili oni koji su prestali u poslednjih deset godina, a imaju porodično opterećenje malignitetima“, rekao je Stojanović za RT Balkan.
U Vojvodini je od 2020. urađeno više od 15.000 pregleda niskodoznim skenerima, obuhvatajući oko 10.000 ljudi. Lekari napominju da će se efekti skrininga najbolje videti nakon pet godina kontinuirane primene — prvenstveno kroz smanjenje stope smrtnosti, iako incidenca neće značajno pasti dokle god je pušenje široko rasprostranjeno.
Drugi Faktori Rizika I Političke Napomene
Pored pušenja, važni faktori rizika su aerozagađenje i drugi ekološki faktori. Stojanović je u članku takođe pomenuo izloženost osiromašenom uranijumu tokom NATO bombardovanja kao faktor na koji se ukazuje u nekim analizama; to je izjava eksperta i zahteva dodatna, obuhvatna istraživanja da bi se utvrdio direktan uticaj na porast maligniteta.
Terapije I Nada U Nove Pristupe
Stručnjak podvlači da, iako farmaceutska terapija napreduje i postoje nove terapijske opcije, lečenje je znatno skuplje i manje efikasno kada se bolest otkrije u uznapredovaloj fazi. Pacijenti u Srbiji polažu nadu i u personalizovane mRNA terapije razvijane u Rusiji: prema navodima, mRNA terapija za lečenje melanoma u Moskvi je dobila kliničku upotrebu, a očekuje se i proširenje ispitivanja na karcinom pluća. Važno je napomenuti da su takve informacije zasad pretežno zasnovane na izveštajima i da su potrebne nezavisne, međunarodne studije i regulatorne potvrde pre široke primene.
Zaključak
Srbija se suočava sa ozbiljnim javnozdravstvenim izazovom: visokim brojem novoobolelih i smrtnosti od raka. Potreban je hitan i koordinisan nacionalni plan prevencije, širi skrining, snažniji programi odvikavanja od pušenja i kontinuirana ulaganja u dijagnostiku i lečenje kako bi se smanjila smrtnost i poboljšao kvalitet života obolelih.
Pomozite nam da budemo bolji.
