U izbijanju Ebole soja Bundibugyo potvrđeno je više od 800 slučajeva i 192 smrtna ishoda, dok stvarne brojke mogu biti veće zbog teško dostupnih regiona. Tri vakcinska kandidata zasnovana na rVSV, ChAdOx1 i mRNA platformama razvijaju se ubrzano, a CEPI očekuje početak faze 1 za neke već za 2–3 meseca. WHO preporučuje hitna klinička ispitivanja za remdesivir, MBP134 i maftivimab, uz napomenu da logistika i poverenje zajednica predstavljaju ključne izazove.
Kriza Ebole: Vakcine i terapije koje se hitno razvijaju protiv soja Bundibugyo
The race is on to find a vaccine or treatment that can help stem the deadly outbreak of Ebola in DR Congo and Uganda (Jospin Mwisha)(Jospin Mwisha/AFP/AFP)
Za soj Ebole Bundibugyo, koji je od 15. maja potvrđen u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi, registrovano je više od 800 slučajeva i 192 smrtna ishoda. Zbog teško dostupnih i konfliktnih područja, humanitarne organizacije upozoravaju da stvarne brojke mogu biti znatno veće. Naučnici, proizvođači vakcina i finansijske institucije ubrzano rade na kandidatima koji bi mogli pomoći u obuzdavanju epidemije.
Vakcine
rVSV kandidat koji je Svetska zdravstvena organizacija označila kao najperspektivniji zasnovan je na platformi rVSV — istoj tehnologiji koja je upotrebljena za jedinu do sada licenciranu vakcinu protiv Ebole. Ovaj novi preparat je prilagođen da cilja upravo Bundibugyo soj. WHO procenjuje da će proći 7–9 meseci pre nego što bude spreman za ispitivanja na ljudima, uz mogućnost skraćenja na 6–7 meseci prema nekim stručnjacima.
ChAdOx1 kandidat (platforma na kojoj je zasnovana AstraZenecina vakcina protiv kovida) razvijaju Univerzitet Oxford i Serum Institute of India; on bi mogao ući u klinička ispitivanja brže nego rVSV varijanta.
mRNA kandidat kompanije Moderna koristi istu mRNA tehnologiju koja je primenjena protiv kovida i takođe se razvija za Bundibugyo. CEPI je naveo da bi Oxfordov i Modernin kandidat mogli započeti fazu 1 ispitivanja za 2–3 meseca, ukoliko svi koraci budu tekli bez zastoja.
Coalition for Epidemic Preparedness Innovations (CEPI) je već uložio milionska sredstva u razvoj ova tri kandidata. Iako svaka platforma ima svoje prednosti i ograničenja, diversifikacija pristupa povećava šanse za pronalazak efikasne i bezbedne vakcine.
Terapije
WHO je preporučio da se prioritetno uključe u ispitivanja tri terapije:
- Remdesivir — antivirusni lek kompanije Gilead koji je korišćen kod kovida; laboratorijski podaci ukazuju na potencijalnu efikasnost protiv Bundibugyo soja, ali još nije klinički testiran za ovaj soj.
- MBP134 — monoklonsko antitelo koje je razvila kompanija Mapp Biopharmaceutical i koje cilja više sojeva Ebole, uključujući Bundibugyo.
- Maftivimab — monoklonsko antitelo koje je razvila kompanija Regeneron i koje se takođe predlaže za hitno testiranje.
Još jedan Gileadov lek, obeldesivir (oralni oblik remdesivira), pokazao je zaštitu kod primata protiv drugih sojeva Ebole, ali nije testiran protiv Bundibugyo.
Šta je potrebno dalje
Da bi se bezbedno i brzo potvrdila efikasnost ovih vakcina i terapija nužno je sprovesti rigorozna klinička ispitivanja u pogođenim zemljama, uz visok nivo nadzora bezbednosti i etičkih standarda. Istovremeno, logistički izazovi — transport, hladni lanac, obuka osoblja, angažovanje zajednica i rešavanje nepoverenja — ključni su faktori koji utiču na uspeh imunizacije i terapijskih procedura.
Zaključak: Iako nema trenutno odobrenih vakcina ili specifičnih lekova za Bundibugyo, nekoliko obećavajućih kandidata napreduje ubrzano. Njihova dostupnost i primena zavisiće od kliničkih ispitivanja, finansijske podrške i sposobnosti zdravstvenih sistema i humanitarnih aktera da prevaziđu logističke i bezbednosne prepreke.
Pomozite nam da budemo bolji.
