Moguća Vakcina Protiv Kuge: Dve Nove Vakcine LMA i LMP Daju 100% Zaštitu Na Miševima

Kada većina ljudi pomisli na kugu, pred očima su slike iz srednjeg veka — bolni čvorići, lekari sa „ptičjim“ maskama. Ipak, kuga i danas postoji i može biti smrtonosna ako se ne dijagnostikuje i ne leči pravovremeno.

U novom istraživanju, naučnici sa University of Texas Medical Branch u Galvestonu predstavili su dve nove vakcine, nazvane LMA i LMP, koje su u eksperimentima na miševima pokazale potpunu, 100% zaštitu od infekcije bakterijom Yersinia pestis, uključujući i pneumoničnu kugo — najopasniji oblik bolesti, koji pogađa pluća.

Most human plague cases since the 1990s have occurred in Africa, though there have also been cases in Asia, and South and North America. This map shows cases by country, reported between 2013 and 2018. (WHO/CDC)

Kako su sprovedena ispitivanja

Vakcine su živo oslabljenog tipa (live-attenuated). Istraživači su primenili osnovnu intramuskularnu dozu, nakon čega je sledio buster 21 dan kasnije. Druga doza je bila ili ista intramuskularna vakcina ili nazalni adenovirusni buster koji sadrži tri antigena kuge — poznata kao prime-pull strategija: IM doza "primira" imuni odgovor, a nazalna doza 'vlači' imune ćelije na sluzokožu nosa, mesto ulaza patogena.

Trideset dva dana nakon boostera miševi su izloženi smrtonosnoj dozi Y. pestis. Dok su svi kontrolni miševi podlegli bolesti u roku od nekoliko dana, svi vakcinisani miševi su preživeli prvobitni izazov. Naknadno su miševi izloženi još većoj, ekstremnoj dozi bakterije — zaštita je ostala 100% u većini grupa, osim u jednoj eksperimentalnoj grupi gde je pala na 80%.

The researchers tested different vaccine formulations and compared the survival of immunized mice compared to untreated controls. (Hendrix et al.,Sci. Transl. Med., 2026)

Zašto je došlo do pada zaštite u jednoj grupi

Grupu sa smanjenom zaštitom činili su miševi koji su primili dve intramuskularne doze LMA ili LMP bez nazalnog adenovirusnog boostera. Ti miševi su takođe bili genetski modifikovani da nemaju gen za interferon-gama, molekul imunog sistema za koji se smatra da je ključan u borbi protiv bakterijskih infekcija. Ovo ukazuje na važnu ulogu ćelijskog imuniteta, pored antitela, u odbrani od kuge.

Imuni odgovor i naredni koraci

Analize seruma, sluzi i drugih tečnosti pokazale su snažan antitelesni odgovor kod imunizovanih životinja. Istraživači naglašavaju da su rezultati ohrabrujući, ali da su potrebna dodatna testiranja na ne-ljudskim primatima pre nego što se krene u kliničke studije na ljudima.

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

Istraživači navode da vakcine i strategije imunizacije treba dalje proceniti kod primata, a zatim u kliničkim ispitivanjima na ljudima. Takođe predlažu ocenu kombinacionih pristupa za hitne i reaktivne scenarije.

Širi kontekst i značaj

Trenutno nema vakcina protiv kuge odobrenih od strane FDA, a WHO ne preporučuje opštu vakcinaciju, već samo za visokorizične grupe. Kuga se i danas pojavljuje — godišnje se prijavljuju stotine do nekoliko hiljada slučajeva, najviše u Africi, ali i u drugim regionima gde ljudi dolaze u kontakt sa pacovima i buvama koje prenose Y. pestis. Antibiotici leče kugu ako se primene rano, ali raste zabrinutost zbog potencijalne otpornosti bakterija na lekove, što čini razvoj vakcine važnim javnozdravstvenim prioritetom.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Translational Medicine (Hendrix et al., 2026).

Napomena: Iako su rezultati na miševima impresivni, uspeh u modelima životinja ne garantuje isti ishod kod ljudi; neophodna su dalja, stroga ispitivanja bezbednosti i efikasnosti.