Nova studija pokazuje da delovi DNK ranije etiketirani kao "junk" mogu biti reaktivirani u nekim krvnim karcinomima i pritom postati izvor genomske nestabilnosti. Mutacije u genima ASXL1 i EZH2 podstiču širenje transpozabilnih elemenata, zbog čega tumori postaju zavisni od PARP reparacionih enzima. U laboratorijskim modelima, PARP inhibitori su ciljano ubijali ćelije tumora dok su zdrave ćelije uglavnom ostale netaknute. Nalaz, objavljen u Blood, otvara novi pravac lečenja, ali su potrebne kliničke studije.
„Junk“ DNK okrenuta protiv raka: nova meta za lečenje otpornog krvnog karcinoma
Delovi genomа ranije smatrani "beskorisnim" mogu da ugroze ćelije raka — i postanu njihova slaba tačka
Delovi DNK koji su decenijama označavani kao "junk" ili "otpaci" genoma mogli bi, prema novim istraživanjima, da budu iskorišćeni za borbu protiv određenih lekovima otpornих krvnih karcinoma. Iako ne kodiraju proteine, takozvani nekodirajući delovi genoma igraju značajne uloge u regulaciji gena i ćelijskih procesa.
Šta su transpozabilni elementi?
Jedna važna grupa nekodirajuće DNK su transpozabilni elementi (TE) — sekvence koje mogu da se iseku sa jednog mesta u genomu i umeću na drugo. Doskora su smatrani ostatkom evolucije, ali poslednjih godina pokazalo se da učestvuju u regulaciji gena, imunih odgovora i drugim ključnim procesima.
Ključni nalazi studije
Međunarodni tim istraživača sa King's College London (KCL) otkrio je da neke mutacije često prisutne u krvnim karcinomima — naročito u genima ASXL1 i EZH2 — dovode do reaktivacije transpozabilnih elemenata. U modelima na miševima i u ljudskim ćelijama raka, TE su počeli da se dupliciraju i umeću po genomu ćelija tumora, što izaziva značajan genomski stres.
"Ovo otkriće daje novu nadu pacijentima sa teško izlečivim karcinomima — upotrebom postojećih lekova na potpuno novi način, pretvarajući ono što se nekada smatralo bezvrednom DNK u snažnu metu za terapiju", kaže biolog Chi Wai Eric So iz KCL.
Zbog porasta genomske nestabilnosti, tumorske ćelije postaju zavisne od reparacionih enzima poznatih kao PARP (pol(ADP-ribose) polimeraze). Istraživači su pokazali da PARP inhibitori u laboratorijskim modelima efikasno ubijaju ćelije dve ispitane vrste krvnih karcinoma (mielodisplastični sindrom i hronična limfocitna leukemija), dok su zdrave ćelije u velikoj meri ostale netaknute.
Šta ovo znači za lečenje?
Studija otvara perspektivu korišćenja već postojećih PARP inhibitora u drugačijim kliničkim kontekstima — strateški ciljajući tumore koje čini ranjivim reaktivacija "junk" DNK. Autori opisuju pristup kao primer sintetičke letalnosti — ideje da se dvoje promena u ćeliji kombinuju tako da ćelija umre, iako svaka ponaosob ne bi bila fatalna.
Ipak, važno je naglasiti da su nalazi zasnovani na eksperimentima u ćelijskim kulturama i životinjskim modelima. Potrebne su kliničke studije i dalje potvrde pre nego što se ovakav pristup primeni u terapiji pacijenata.
Širi značaj i oprez
Autori napominju da transpozabilni elementi čine veliki deo ljudskog genoma i sve češće se povezuju sa raznim biološkim procesima i bolešću. Iako su rezultati obećavajući, lekari i istraživači pozivaju na oprez i dodatna istraživanja kako bi se razjasnili mehanizmi, bezbednost i potencijalna primena kod ljudi.
Rad je objavljen u časopisu Blood.
Napomena: informacije iz članka sumiraju trenutno dostupne prekliničke dokaze; pacijentima se savetuje da razgovaraju sa svojim lečnicima pre nego što izbegne ili promeni bilo koji terapijski pristup.
Pomozite nam da budemo bolji.
