Studija objavljena u JAMA Oncology pokazuje da su pacijenti prvi put dijagnostikovani 2020.–2021. imali lošije jednogodišnje preživljavanje u odnosu na period 2015–2019. Istraživači su isključili većinu smrti direktno pripisanih COVID-19 kako bi procenili uticaj drugih faktora. Veruje se da su odlaganja skrininga i poremećaji u zdravstvenom sistemu doprineli padu preživljavanja, posebno kod kolorektalnog, prostate i pankreasnog raka. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se procenile dugoročne posledice.
Studija u JAMA Oncology: Pandemija Je Pogoršala Jednogodišnje Preživljavanje Od Raka
FILE - A radiologist uses a magnifying glass to check mammograms for breast cancer in Los Angeles, May 6, 2010. (AP Photo/Damian Dovarganes, File)(ASSOCIATED PRESS)
Tokom ranih godina pandemije COVID-19 postojala je zabrinutost da poremećaji u dijagnostici i lečenju raka mogu da povećaju smrtnost. Nova analiza objavljena u JAMA Oncology potvrđuje te sumnje: pacijenti kojima je prvi put dijagnostikovan maligni tumor 2020. i 2021. imali su lošije jednogodišnje preživljavanje nego oni dijagnostikovani u periodu 2015–2019.
Studija, koja je federalno finansirana, koristila je nacionalne registre raka kako bi se fokusirala na prvodiagnostikovane slučajeve. Više od 1.000.000 ljudi dobilo je dijagnozu raka tokom 2020.–2021.; prema podacima istraživača, oko 144.000 je preminulo u roku od jedne godine — što je otprilike 17.400 smrti više nego što bi se očekivalo na osnovu trendova iz 2015–2019.
Istraživači su posebno pokušali da isključe smrtne ishode koji su prvenstveno pripisani COVID-19 kako bi procenili uticaj drugih faktora. Iako nije moguće sa apsolutnom sigurnošću odrediti tačan uzrok pogoršanog preživljavanja, vodeći autor Todd Burus (University of Kentucky) ističe:
„Poremećaji u zdravstvenom sistemu verovatno su bili ključni doprinosilac.“
Koje grupe i tipovi raka su najviše pogođeni
Pad jednogodišnjeg preživljavanja zabeležen je i kod ranih i kod kasnih stadijuma bolesti kada se sagledaju svi tipovi tumora zajedno. Najveće razlike u odnosu na očekivane trendove uočene su kod:
- kolorektalnog raka,
- karcinoma prostate,
- pankreasnog raka.
Opšti pokazatelji iz studije: više od 96% pacijenata sa ranom dijagnozom i preko 74% onih sa kasnom dijagnozom preživelo je duže od jedne godine, ali su te stope bile blago niže nego što su predviđali trendovi iz 2015–2019.
Moguća objašnjenja i implikacije
Tokom 2020. mnogi su preventivni pregledi — kolonoskopije, mamografije, CT snimanja pluća i drugi skriningi — bili odloženi ili otežani jer su zdravstveni sistemi bili preopterećeni. To je moglo promeniti pristup bolesnicima i usporiti početak terapije, što je verovatno uticalo na kratkoročne ishode.
Recinda Sherman (North American Association of Central Cancer Registries) ocenjuje da je ovo važno dopunsko istraživanje, jer dokumentuje preživljavanje specifično povezano sa pandemijskim poremećajima. Hyuna Sung (American Cancer Society) podseća da će dalja istraživanja pokazati da li su ti padovi prolazni ili će ostaviti trajniji trag na dugoročne trendove smrtnosti.
Zaključak: Studija ukazuje na to da su poremećaji zdravstvene zaštite tokom pandemije verovatno doprineli pogoršanju jednogodišnjeg preživljavanja kod novodijagnostikovanih pacijenata s rakom. Potrebna su dodatna istraživanja i mere usmerene na obnovu i jačanje skrininga i brzog pristupa lečenju kako bi se smanjio negativan uticaj sličnih kriza u budućnosti.
Napomena: Associated Press napominje da ovo istraživanje fokusira kratkoročne ishode; dugoročne posledice na stope smrtnosti od raka biće predmet budućih analiza.
Pomozite nam da budemo bolji.
