Plateleti Mogu Biti Hlađeni Do 3 Nedelje — Više Zaliha, Manje Rasipanja

Novo istraživanje objavljeno u časopisu JAMA pokazuje da se donirani plateleti mogu bezbedno čuvati u rashladnim uslovima do tri nedelje, pri čemu zadržavaju istu efikasnost u zaustavljanju krvarenja kao i plateleti čuvani na sobnoj temperaturi 5–7 dana.

Hlađenje plateleta: šta su rezultati?

U multicentričnoj studiji obavljenoj u 27 bolnica u SAD i Australiji, oko 1.000 dece i odraslih pacijenata koji su prošli kardiokirurške intervencije dobili su ili standardne platelete čuvane na sobnoj temperaturi (mlađe od sedam dana) ili platelete koje su bile rashlađene do tri nedelje. Istraživanje je pokazalo da hlađeni plateleti imaju uporedivu efikasnost u kontroli krvarenja.

Autori napominju da se od približno 2,5 miliona jedinica plateleta prikupljenih godišnje u SAD velik deo izgubi zbog kratkog roka trajanja pri skladištenju na sobnoj temperaturi. Rezultati bi mogli znatno povećati dostupnost ovog životno važnog proizvoda i smanjiti rasipanje, posebno u manjim i ruralnim bolnicama koje često ne čuvaju platelete zbog ekonomskih ili logističkih razloga.

Dr Philip Spinella (Univerzitet u Pittsburghu): Ovi rezultati će dramatično poboljšati dostupnost plateleta, a istovremeno smanjiti otpad.

Istraživači navode da su podaci već u pregovoru sa Američkom upravom za hranu i lekove (FDA) i regulatorima u drugim zemljama, što može dovesti do promene smernica za skladištenje plateleta.

Kozmičko zračenje i zdravstveni rizici za avionsku posadu

Drugo veliko istraživanje, objavljeno u JAMA Internal Medicine, analiziralo je uzroke smrti u skoro 13 miliona umrlih (period 2020–2024) prema 503 zanimanja koristeći National Vital Statistics System. Među njima je bilo oko 14.000 pilota i 7.000 članova kabinske posade.

Autori su tražili smrtne slučajeve od karcinoma za koje je poznato da mogu biti povezani sa izloženošću jonizujućem zračenju (dojka, centralni nervni sistem, krv, štitna žlezda, prostata i koža). Nakon prilagođavanja za individualne faktore rizika, piloti i članovi kabinske posade imali su statistički značajno veće stope smrti od karcinoma dojke, tumora CNS, prostate i melanoma; piloti su takođe imali višu stopu smrti od leukemije.

U ukupnom zbiru, oko 6,9% smrti među stjuardesama i 6,7% među pilotima pripisano je karcinomima povezanim sa radnom izloženošću zračenju. Procena izloženosti ukazuje da avionska posada prima otprilike 3–6 milisiverta godišnje, znatno više od približno 0,4 milisiverta koje primi prosečan putnik koji napravi 10 međugradskih povratnih letova godišnje.

Iako Federalna avijaciona uprava (FAA) u SAD formalno priznaje izloženost članova posade jonizujućem zračenju, američka posada nije obuhvaćena saveznim ograničenjima doze niti obaveznim praćenjem doze — za razliku od radnika izloženih zračenju u drugim industrijama i avio osoblja u nekim drugim zemljama.

Urednički komentar uz studiju preporučuje da donositelji politika, regulatori, avionske kompanije i lekari obrate veću pažnju na zdravstveno praćenje posade, a lekarima savetuje "pojačan stepen sumnje" pri proceni simptoma koji mogu ukazivati na karcinom kod avio-posade.

Šta ovo znači za Srbiju?

Iako su studije rađene na međunarodnim uzorcima i podaci o izloženosti odnose se pretežno na američko tržište krvi i američku regulativu, rezultati imaju praktičnu vrednost i za zdravstveni sistem u Srbiji: primena hlađenja plateleta mogla bi pomoći manjim bolnicama da obezbede zalihe za hitne slučajeve i smanje otpad. Takođe, pitanja vezana za zaštitu avio-posade i praćenje doze relevantna su za sve zemlje čije građane i radnike izlažu česta leta.

Izveštavanje: Nancy Lapid; uređivanje: Aurora Ellis.